U vreme posta, znatno je veća potražnja i prodaja gljiva. Slađana Andrić iz Prnjavora u Mačvi, bukovače proizvodi tri godine. Novac koji je krajem prošle godine dobila na konkursu Ministarstva poljoprivrede “Najdomaćin“, uložila je u proširenje proizvodnje, prenosi RTS.
Bukovače u gajilištu Slađane Andrić, rastu kao gljive u prirodi posle kiše. Svetlost, vlažnost i temperatura kontrolištu se od unošenja zasejanih džakova u objekat. Za dobar i siguran rod, kaže, neophodni su idelani uslovi.
“Sve je bitno, oni moraju da imaju svetlo upaljeno preko dana. A noću je ugašeno svetlo. Moramo da im vlagu prilagodimo kako njima treba od 80 do 96% obično je tako. Ventilancioni sistem mora da radi non-stop. Da bi imale uslove kao u prirodi. Od kako smo proširili proizvodnju, imamo dosta posla”, objašnjava Slađana Andrić iz Prnjavora.
Znanje stečeno na obuci za uzgoj, primenila je na svom gazdinstvu. Bukovače je počela da proizvodi u 50 džakova, sada ih ima 900.
“Već smo doveli na taj nivo, kapacite koji zasejemo, sve nikne. U početku je i bilo problema, bilo je i džakova koji nisu nicali, ovo je sad dobro.
Kako ste se prilagodili, koju slamu koristite? Koristim slamu od pšenice, vodimo računa od koga nabavljamo, jer ne sme da bude prskana sekatorom, to mora da bude od poznatih ljudi. Pa ona moramo da zaštititmo slamu, ne sme da kisne. Da nam stoji u skladištu, to su neki preduslovi, jer ako je pokisla slama, ako je prskana, ne može da nikne gljiva”, kaže Slađana.
U vreme posta, potražnja za gljivama tri puta veća. Osim trgovinskih lanaca, prodaje ih i na kućnom pragu. U proizvodnju je uključena cela porodica.
“Zasejavanje je najveći problem, jer tad ne možemo mi to porodično da uradimo, moramo da angažujemo još neke žene, tako da ima tu komsinica koje dođu, pomognu. Obično osmoro radi zasejavanje. Bere se u više navrata. Svaka tura ima pet turnusa, ima pet branja. Ali to nije odjednom, u jedan dan branje, to branje određujem ja sama. Ali, pakovanje u stiropor tacne, tu mi treba pomoć. Tu se angažujemo mi kako porodica”, dodaje Slađana.
Bukovače je najteže proizvesti leti kada su visoke temperature. Slađanin plan je da do kraja godine, proizvodnju proširi na 1.500 džakova. Micelijum bukovače seje se u džakove napunjene slamom. Posle mesec dana stiže prvi rod. Na jednom džaku uberu, do dva kilograma ploda, navodi se na sajtu RTS-a.
